Dana-subota....nasli smo se u EX-u,

naime nasoj staroj birtiji, iz koje smo često znali isto takvim subotama odlaziti na razno-razna putovanja pa je odlazak na sljeme počeo određenom notom nostalgije. U svakom slučaju,nasli se i poceli dogovarati kako ici do gore i tko sa kime ide. Da napomenem,isli smo autima....vise je tome bilo razloga. Jedan je hladnoca,koju mnogi naši prekaljeni motoristi nikako ne podnose,drugi je pak dosta zahtjevna cesta koju drugi iskusnjaci od nas nebi bas bili voljni, po toj istoj hladnoci... i voziti. Ah da, sada se sjecam,bio je još jedan bitan razlog; pola kluba ima raskopane motore,a pol jos ni nema....pa je auto bio nekakvo logicno riješenje.

Kako bilo,otisli smo gore i pri dolasku smo se jos susreli sa ostatkom ljudi iz kluba (Djurdja i Zvonac) koji su nas vec tamo vjerno cekali uz obecanje,da ce nam cuvati stol. Kako je cuvanje stola proslo,nebih komentirao pretjerano ali hajmo samo napomenuti da smo vodili zucnu borbu za sjedeca mjesta do kraja susreta...

Pocelo je super! Docekao nas je grah, skupa sa listicem za tombolu,hrpa poznatih i nepoznatih ljudi i zacudo par neukrotivih, koji su zaista dosli motorima do gore. Brrrrr.....

Navodno je bilo i odlicnih cevapa,koje su svi naveliko hvalili,jedino ja nisam ni C od cevapa vidio,no nisam dozvolio da mi to umanji dozivljaj. Kad sam vec kod hrane,Vucko je ionako bio toliko „U“ grahu da se doslovce davio u njemu. Bit cu dovoljno posten da spomenem,davali smo sve od sebe da ga nasmijavamo dok jede,tako da nikada necemo saznati;dali mu je taj grah dobro sjeo ili samo....prisjeo?!

Bilo je iznimno zabavno,upoznao sam par sjajnih ljudi,medju inima i Izi-ja,koji je pola veceri odvojio objasnjavajuci Moniki sustav rock-bandova bivse Juge. Tada smo zapravo ustanovili,da nam treba vise ovakvih nostalgicara,koji nas mnogocemu mogu pouciti. Sa zanimanjem sam tu njihovu debatu pratio i mislim si....;bas mi je super taj covjek,napokon mogu cuti da neko cijeni sve te stare i danasvec izlizane band-ove proslosti..nemozes vise takve teme voditi s novijim generacijama i tada me iznenadila Monika,koja je pocela parirati Iziju bolje nego sto meni znanje dopusta. Nemojte misliti,nije stvar u glazbi,vise.....u godinama. No,tu mi je negdje pukla koncentracija,otisao ja po jos jednu pivu i zbrisao sam vani baciti oko na vozni park, onih par jadnicaka koji su se dotepli motorima. Nekako mi je i to dio zabave na susretima.Covjek svasta vidi....ovaj sam puta ugledao i dva ZZR-a,koji su mi tiha patnja vec neko vrijeme,pa koristim svaku priliku da slinim nad njima.....hmm,neznam zasto si to radim... Taj sam puta poveo i Vucka sa sobom,koji me uredno spustao na zemlju komentarima: Jooj,ma kaj ce ti hrpa plastike,to visoko,to ruzno,to brzo,to besmisleno...

Sve ono sto se ocekuje od zadrtog chopperasa,ali moram priznati,da su me ove zadnje dvije njegove tvrdnje ucvrstile u uvjerenju da ga imam.....jednom...

Polako se i blizio trenutak povratka,stvorila se tu jedna mala i dosta brza kolonica auta (naravno sve su bili bajkeri) pa samo se dosta brzo vratili u centar Zagreba i naravno ponovno do EX-a,po dobrom starom obicaju. Jedino sto je odskakalo od „dobrih starih obicaja“ je Mufi,koji je bio pun hvale i komplimenata na moju downhill-voznju.

Pretpostavljate.....rigao sve u sesnaest!

Eto i to je bio jos jedan, hvale vrijedan susret koji cemo pamtiti i pokusati ga uzvratiti dragim ljudima sa kojima smo se tamo proveli.

Neven MK KOMPA